Ludi čovek u šumi- Moj Doživljaj

Ludi čovek iz šume

Istinita priča

Pre otprilike dve godine, zajeno sa mojim komšijom i njegovim sinom, ja i moja sestra smo otišli u šumu na izlet. Vreme je bilo sunčano i vedro. Sin od mog komšije je hteo da se spustimo niz jedno veoma veoma velikim uglom, skoro pa 90 stepeni. Polako smo se spuštali niz brdo, držaći se za ruke. Kada smo se sputili niz celo brdo našli smo mali potok koji se izlivao iz površine zemlje. Stali smo pored njega da odmorimo. Prošlo je par minuta i mogli smo da čujemo smejanje i koračanje nekoga na vrhu brda. Svi smoo pogledali gore i tu je bila grupa tinejdžera. Za razliku od nas oni su trčali niz brdo i svi smo bili zapanjeni kako se niko od nji nije slomio.Kad sam malo pogledala u tu grupi tinejdžera prepoznala sam dva dečaka. Oni su bili sinovi od moje mamine drugarice.I ako sam ja njih prepoznala oni mene nisu ni pogledali, samo su preskočili potok i nastavili dalje u šumu. Za to vreme mi smo se vraćali nazad na vrh brda. Kada smo stigli na vrh čuli smo vrisak. Nismu se mnogo uplašili jer smo mislili da je samo neka od devojčica zapazila bubu ili upala u neki drugi potok ili baru. Mi smo nastavili dalje ka livadi gde smo proveli još otprilike sat vremena.

Kasnije smo krenuli kući  i sunce je već zalazilo.Stigli smo kući i tu se nalazila drugarica od moje mame ( mama od  dvoje dečaka koje smo videli u šumi ). Izgledala je zabrinuto. Nakon što je otišla pitala sam moju mama zašto je njena drugarica izgledala zabrinuto. Tada mi je mama rekla da su sinovi od njene drugarice bežali od čoveka koji ih je jurio sa sekriom preko pola šume. Hvala bogu svi su bili ne povređeni i čitavi. Kada sam pitala jednog od sinova kako ih je taj čovek našao on mi je rekao, da dok su šetali kroz šumu sa društvom naišli na malu kolibu u sred male čistine u šumi. Kada su hteli da se približe da je bolje vide i istraže iza nje je izašao čovek koji je izgledao kao beskućnik. U njegovoj ruci je bila sekira. Kada i je čovek video počeo je da viče i da i juri . Sve vreme je zamahivao sa sekirom. Svi su počeli da beže. Čovek ih je jurio sve dok se nisu popeli uz brdo. Tako m je drago što nismu odlučili da odemo dublje u šumu, jer ne mogu da zamislim kako bi reagovala kada bi videla tog čoveka koji trči ka nama sa sekirom. Više nikad nisam otišla u tu šumu a, mislim da i nikad neću